Osmi januar, dan posle Božića, dan kada smo odluke spremljene za prvi januar odložili upravo za ovaj famozni osmi. Dan kada svi krećemo ili se pak vraćamo na odredjeni režim ishrane, treninge i rutinu. Niste sami u tome, evo i ja sam to sve odložila za danas, i pravo da vam kažem biće izazovno narednih par dana. Treba očistiti organizam, treba se vratiti u balans, jer balans i jeste poenta. Niko nije savršen, nije ni zanimljivo biti i težiti ka savršenstvu. Jer jedan ekstrem vodi drugom. Bar je tako bilo u mom slučaju. Svi se možemo pridržavati odredjenog režima neko vreme, i svi možemo pokrenuti sebe i raditi sve po ps-u, i to je fenomenalno, ali na kraju dana smo ipak ljudi. Na kraju dana svi imamo svoje uspone i padove, lepe i manje lepe trenutke, dane, nedelje. Svima nam ponekad nedostaje pokretačka energija, svi je ponekad forsiramo a iz kreveta ne bi ustali da ne moramo. I ja sam je forsirala, i ja sam sebe terala, maltretirala da radim nešto korisno i budem produktivna a u tom momentu sam bila samo za krevet, netflix and chill. I kad sam shvatila da ne mogu sebe da forsiram na nekim mestima, kad sam shvatila da mi to teranje ništa ne donosi, samo sam pustila. Opet to famozno puštanje, ali jeste, ako nešto moramo onda moramo da pustimo. Da damo sebi vremena, da imamo razumevanja, da jednostavno pustimo. Ništa ne traje doveka, pa tako ni ta faza “metiljanja”. Potrebna nam je isto koliko i faza produktivnosti. Potrebno nam je da zastanemo, odmorimo, akumuliramo neophodnu energiju i kada smo spremni nastavimo dalje. Zato dajte sebi vremena, oslušnite sebe, vidite šta vam je potrebno u tim momentima, jedino na taj način ćete moći da pripremite sebe za sve što vam dolazi. Jer ko bolje zna od vas samih?
Dragana Rukavina
